Scarlett's Reviews > Money

Mislim da su nemoralni i zli likovi Zolinih romana najbolji predstavnici njegovog umeća, a Aristid Rugon aka Sakar, jedan je od najsjajnijih uspeha u tom pogledu. Već u "Kaljuzi", romanu čija dešavanja prethode "Novcu", vidimo da je Aristid čovek koji živi samo za novac. Ne kao Tvrdica, već kao čovek kome proces stvaranja bogatstva predstavlja veći užitak nego samo trošenje i uživanje u uspehu. Izuzetno je ambiciozan, samouveren i prepreden, što je, kako Zola predstavlja, jedino što ti je u tadašnjem carstvu bilo dovoljno za dostizanje najviših visina.

Roman je osmišljen odlično, priča kao da je ciklična: na početku vidimo Sakara bez ičega (a u "Kaljuzi" se to tek naziralo), prezrenog i siromašnog, roman dostiže vrhunac njegovom najvećom prevarom u istoriji berze, a kraj je tragičan. Sudbina Aristida Sakara u oba romana kao da predstavlja ciklično kruženje novca iz ruke u ruku, transfer sreće i nesreće. Iako naslov romana sugeriše da je Novac taj koji je glavni nosilac radnje, ja ovde stvarno ističem Sakara kao junaka oko koga se sve vrtelo. Svi sporedni likovi su zaista tu samo zbog njega i način na koji ih koristi potvrđuje to.

Sakar je izuzetno samostalan, za razliku od svog brata, tadašnjeg ministra Ežena Rugona, njemu nije potrebna nikakva podrška naroda i zato raskida sve veze sa svojom porodicom i ambicioznom majkom. On radi isključivo za sebe, nema nikakav osećaj pripadnosti porodici (to vidimo u njegovom odnosu sa sinovima, oni su tu samo kao još jedna obaveza koju mu život nameće i uglavnom jedina obaveza koju ne postiže tokom dana). Ima unutrašnji pogon, radi kao neumorna mašina, a taj pogon je Novac. On nije čovek koji štedi, već više puta naglašava da je najveća lepota novca njegovo kretanje. Na početku romana nalazi se u poziciji u kojoj bi mnogi već digli ruke, a on je uzbuđen zbog izuzetne prilike koju kao da je fizički nanjušio i kreće u njeno ostvarenje. Ume da bude izuzetno šarmantan i ubedljiv, ljudi mu veruju i lako se prepuštaju njegovim planovima, a on bezočno laže i manevriše njima jer ljudi su samo sredstva do cilja.

Kada upoznamo sporedne junake, ne osećamo veliku tugu zbog njihovog učešća u paklenim Sakarovim planovima, svi su oni žrtve pohlepe, kao i on, svima sjaje oči na pomen velike kamate i skakanja akcija. Čak ni najtragičniji ishodi nisu umanjili kod mene podršku anti-heroju koji je prava sila prirode u romanu.

Kraj je neočekivan, tragičan. Ja sam se osećala na kraju priče kao svi ljudi koji su Sakaru prepustili svoje životne ušteđevine i onda bili šokirani kada im on to nije vratio. Verovala sam u njegov uspeh bez imalo sumnje! Iako možda ishod njegovog plana nije išao kao što je zamislio, poslednja slika je optimistična, on u zatvorskoj ćeliji bez imalo pesimizma i defetizma planira novu akciju i jedva može da dočeka dan oslobođenja. Zola insinuira da će on uspeti da se brzo izvuče iz zatvora, što opet kao da predstavlja nastavak začaranog kruga i Sakarove ciklične sudbine.

Sjajan roman, nadam se da će još neko ovako uživati kao ja.