StefanP's Reviews > Dablinci

Zagledan naviše u tamu vidjeh sebe kao biće koje je taština zavela i narugala mu se; i moje oči planuše od muke i gnjeva.

Prvi susret sa Džojsom. Oko njega sam samo okolišao, osluškivao priče i nisam znao šta da očekujem. Neki ga na mnoga vrata hvale, drugi kažu da je sumoran, a treći govore da treba hronološki čitati njegova djela, jer jedna vuku druga, i hvata nit sa svakom sljedećom. Doduše pokušao sam Portret umjetnika u mladosti, i misaono nisam bio spremn za nju. Pa sam tako tražio preludijum za istu. Odlučih se za ove kratke priče, jer bih svaki dan po jednu priču pročitao te tako pokušao da držim kakav-takav fokus. I ova zbirka priča me je zaista dirnula, kad sam je završio, poželih još.

Umjetničke odlike ovih priča nisu samo po snazi već i po obuhvatnosti spremne da oslikaju sopstveni put, religijsko-konzervativni, sa primjesama piščevih afiniteta ogledanih u skrivenim poukama, u nerazjašnjenim i čudnovatim okolnostima. Svaki junak u priči je rastrzan nemirima, izgubljen u stvarima koje ga neprestano opkoljavaju, i kao takav grabi spas u nevidljivom. Džojsov senzibilitet je nesavremen, on hvata zalet za ono što krije ispod površine svog poetskog narativa. Svojim pričama Džojs kao da želi potonjim generacijama nešto da saopšti, da pomene i ukaže na trag predaka i tradicionalnog Dablina, sa svim svojim prednostima i manama. Džojs posvećuje svoje neumorno pregnuće ne bi li osokolio čitaoca ma koliko se nekada činilo da sve to provejava u nekim svojim unutrašnjim jazbinama.