Солин
Солин | |
|---|---|
 | |
  Солин | |
| Координате: 43°32′Н 16°29′Е / 43.54°Н 16.49°Е | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Управа | |
| • Градоначелник | Далибор Нинчевић |
| Становништво | |
| • Укупно | 19,011 |
| Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
| • Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
| Поштански број | 21210 |
Солин је град у Хрватској који административно припада Сплитско-далматинској жупанији.
Географија
[уреди | уреди извор]Солин се налази у средишњој Далмацији, сјевероисточно од Сплита, с којим је урбанистички срастао. Погрешно би било претпоставити да је Солин сплитско предграђе јер се ради о самосталном граду и то једном од десетак највећих на хрватском дијелу Јадрана. Град је окружен планинама Козјак и Мосор, а кроз њега протјече ријека Јадро.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Биланкуша, Мравинце, Кучине, Свети Кајо, Врањиц, Рупотина, Нинчевићи.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Солин је првотно постојао под именом Салона и био је грчка колонија основана у 3.ст.пр.Кр., а затим и римска. О салонитанској прошлости постоји уистину много података и могле би се исписати странице, но да се схвати величина Салоне, довољно је рећи неколико чињеница. Салона је имала 60 000 становника и била је четврти по величини град у Римскоме Царству. Била је средиште провиниције Илирик, а касније и надбискупско средиште ових крајева. Салона је пала под навалом Славена и Авара у 7.ст.н.е., но још није прецизирана година њеног пада због различитих доказа. Још и дан данас трају искапања некад величанственог града, који је био значајан и у старохрватској и старокршћанској повијести. Он се наводи као мјесто првих покрштавања Хрвата те се ријека Јадро која протјече Солином наводи као ,,хрватски Јордан", у цркви Св. Петра и Мојсија је окруњен хрватски краљ Звонимир, а краљица Јелена Славна је подигла двије цркве, од којих једна још увијек постоји иако је неколико пута уништена, али сваки пут обновљена, те је најстарије маријанско светиште у Хрвата, те мјесто посјета папе Ивана Павла II. 4. 10.1998.
Значај Салоне је управо то што већина Салоне није под Солином као што је то случај у другим градовима те се још много тога налази под земљом само због недостатка свијести људи и новца. Но, недавно је покренута идеја да се покуша ставити Салону под заштиту УНЕСЦО-а, у нади да ће се тако сачувати наше заборављено национално благо.
Солин је све до 1980-их био дио сплитске опћине, када је, заједно са сусједним Каштелима постао опћина у оквиру Градске заједнице опћина Сплит, а затим самостална опћина. Територијалном реорганизацијом Хрватске 1992. године добио је статус града.
Администрација и политика
[уреди | уреди извор]Солин има статус града и тренутно је 21. у Хрватској по броју становника. Власт обнаша коалиција политичких странака ХДЗ, ХБ и ХСП.
Економија
[уреди | уреди извор]Солин се почео снажно господарски развијати у другој половици прошлог стољећа. Носитељ досељавања становништва и покретања цијелог низа дјелатности била је производња цемента. У Солину се налазе двије цементаре твртке "Далмацијацемент", највећег произвођача цемента у Републици Хрватској.
Иако прокламирани заштитници околиша, повременим непоштивањем еколошких прописа представљају ризик за здравље околног становништва. Највећу еколошку опасност пак представља творница азбестних производа Салонит, смјештена у солинском насељу Врањиц, за чије се затварање залаже локална средина. У истом је насељу смјештено и ремонтно бродоградилиште "Виктор Ленац" те "Јадранска пивовара".
Такођер, у Солину се налази и средиште пословне јединице Ине за овај дио Далмације, које се састоји од административног и складишног дијела те лучког терминала за прекрцај нафтних деривата. Због близине града Сплита овдје су се смјестили и велики продајни центри, аутосалони и слични услужно-трговачки објекти. Подузетништво у односу на окружење није снажније развијено. Туризам, који због повијесне баштине има потенцијала, практички не постоји.
Демографија
[уреди | уреди извор]Солин раст становништва кроз посљедњих стотињак година дугује различитим чимбеницима. У почетку се радило о приљеву становништва везано уз развој индустрије цемента у самом граду. Град је у том периоду нарастао с пар тисућа становника на десетак тисућа становника. У идућем периоду, од 80-их година 20. стољећа, цијена грађевинског земљишта у Сплиту тјера инвеститоре да улажу у станоградњу у Солину. Заједно с градњом бесправних обитељских кућа, на коју власт затвара очи, то доводи до бројке од петнаестак тисуца становника почетком деведесетих. Како се и у самосталној Хрватској настављају исти трендови, град долази до 19 тисућа становника по задњем попису 2001.
Нагло повећање броја становника у задњих 15 година довело је до низа проблема с инфраструктуром (с одводњом фекалија, у електроенергетској мрежи, с неувјетним прометницама и сл.) те с недостатком одгојно-образовних установа. Ти се проблеми у појединим дјеловима рјешавају, али нажалост преспоро.
Образовање
[уреди | уреди извор]У Солину се налазе три осмогодишње основне школе: "Дон Ловре Катић" на Биланкуши, у централном дијелу града, "Вјекослав Параћ" у Св. Кају, западном дијелу Солина те "Краљице Јелене" близу цркве Госпе од Отока. У рубним градским насељима налази се неколико подручних, четверогодишњих школа. У изградњи је осмогодишња основна школа на Араповцу, у насељу Прико воде. У граду нема средњих школа.
Култура и спорт
[уреди | уреди извор]У Солину дјелују многи ансамбли и културно-умјетничка друштва: мажореткиње, градска глазба "Звонимир", мушка клапа "Вокалисти Салоне", женска клапа "Тамарин", пучки пивачи "Госпе од отока", бројне друге женске и мушке те мјешовите клапе, фолклорно друштво "Салона", мандолински оркестар "Ад Либитум" и још других. Сви они често освајају награде и признања на манифестацијама у земљи, али и иноземству. Сваке године одржавају традиционалне концерте у Солину на којима показују плодове свог упорног рада. Уз све концерте локалног карактера, у Солину се већ више од десет година одржава и међународни Етхно-Амбиент који угошћује глазбенике из цијелог свијета. Од 2005. године у Солину се одржава и међународна изожба карикатура. У граду постоје јавна књижница, изложбена галерија, кино дворана, а културне се активност често одвијају и на отвореноме, посебице у Градини.
Солињани могу с правом рећи да живе у спортском граду. Готово је 10% становништва регистрирано у професионалним или аматерским спортским клубовима, што износи преко 1500 становника. Најпознатија спортска друства су ЖРК Липовац који већ неколико година наступа у 1. ХРЛ гдје је при самом врху у свим узрастима, од кадеткиња до сениорки. Њихови мушки колеге РК Солин од 2005. су такођер у 1. ХРЛ. Од ногометних представника Солин има НК Солин који је у 2. ХНЛ, у којој обично првенство завршава у горњој половици љествице, те НК Слога и НК Омладинац који насупају у жупанијским лигама.
Солидне резултате постижу и кошаркаши, мушки КК Солин у А2југ лиги и женски КК Салона у јединственој А2 лиги. Ипак, један од најуспјешнијих спортских клубова је онај стрељачки "Далмацијацемент" који је дао и даје многе прваке и првакиње Хрватске, али и олимпијску побједницу, Весну Домазет (данас Витез). Челни човјек тог клуба, Синиша Витез је изборник хрватске стрељачке репрезентације с којом је получио много успјеха. Први Хрват који је бициклом обишао свијет такођер је Солињанин, Анте Токић. Он је од 1991-1995. за вријеме рата у Хрватској у мисији За мир у Хрватској бициклом прошао кроз 56 земаља свијета и дао више од тисућу интервјуа свјетским медијима молећи свијет да заустави рат. У Солину дјелују и познати шаховски клуб "DC Мравинце" који је био првак Хрватске неколико пута, затим тениски клуб, јудашки клуб итд. Све је више младих који се укључују у рад клубова и постижу значајне резултате, а неки од њих постану и дио великих и моћних клубова као нпр. Јошко Јеличић (некадашњи играч Хајдука и Динама), те хрватски ногометни репрезентативац Никола Калинић, Кристина Франић (млада и перспективна рукометашица Подравке и хрватске репрезентације), Андрија Жижић (кошаркаш, бивши играч сплитских "жутих", играч Барцелоне и хрватске репрезентације), итд.
