Хоремхеб

Претходи: Аy	Фараон Египта 18. династија	Слиједи: Рамзес I
Хоремхеб
Хоремхаб или Харемхаб
Владавина	1320. пне. - 1292. пне.
Номен	Хоремхеб Мерyамун Хорус је славље, вољен од Амуна
Праеномен	Дјесеркхеперуре Сетепенре Свете су манифестације Ре, ИЗабран од Ре[1]
Супружник	Мутнедјмет, Амениа
Гроб	КВ57

Хоремхеб је оснивач египатске XIX династије за време Новог египатског царства. Он је дефинитивни ликвидатор верске реформе Аменхотепа VI - Ехнатона.

Каријеру је започео као командант војске, вероватно је за време Ехнатона покушавао да заведе пољуљани египатски ауторитет у Сирији и Палестини. За време Тутанкамона је вероватно у спрези са Амоновим свештенством утицао на младог фараона да се одрекне врере у Атона и врати се Амону. По Тутанкамоновој смрти постоји сумња да је утицао на смрт хетитског принца који је требало да дође у Египат и ожени Тутанкамонову удовицу. На престо је доведен Ај, а после њега је завладао Хоремхеб који своју узурпацију оправдава у натписима Амоновом вољом, али без теогамијских тенденција. Он је дошао на престо подржан Амоновим свештенством коме је било доста инфериорности и прогона за време Ехнатона и његове верске реформе. Ратничка странка, жељна освајања и богаћења је такође у њему видела свог човека, а он се није стидео да себе доведе у везу са славним освајачима осамнаесте династије Тутмесом I и Тутмесом III.

Влада Хоремхеба била је са циљем поновног консолидовања царства ослабљеног пасивном освајачком политиком његових предходника и верским сукобима који су били последица економских диференцијација и борбе за моћ. Спољнополитичка ситуација није била ни мало сјајна. Побуне у Кушу и Сирији и Палестини су ниле учестале. Хетити су јачали и све више утицали на сиријске кнежеве, а тај простор је потресало и досељавање Хабира (Јевреја). Либијци су такође почели да се истичу у области делте као интересна група.

Пре обнављања војне политике Хоремхеб је спровео низ реформи и учврстио царство. Административне реформе имале су циљ реорганизације пореског система, заведене су реформе против мародерства војника и корумпираности чиновништва. Војска је била реорганизована и подељена на два дела. Један део је био стациониран у делти, а други у Теби.

Учврстивши државу спровео је неколико похода у Сирију и Нубију, као и једну експедицију у Пунт.

	Значајни стари Египћани
Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус

Хоремхеб на Wикимедијиној остави