Децембарска офанзива (Сремски фронт)

Децембарску офанзиву на Сремском фронту предузела је НОВЈ, заједно са Црвеном армијом.

Током новембарских борби на Сремском фронту, јединице НОВЈ потисле су немачке снаге на Црвену линију одбране, чиме су се стекли услови за ову операцију.

Почев од 7. новембра 1944. Трећи украјински фронт Црвене армије је са мостобрана код Апатина и Батине развијало и ширило свој напад кроз Барању. Ово наступање било је део Будимпештанске стратешке нападне операције. Црвена армија експлоатисала је слабост немачких снага у тој области, а Трећи украјински фронт имао је задатак да поседне област јужно од језера Балатон и да западном обалом продре на север, одсецајући Будимпешту од Беча.

С друге стране, знатне снаге немачке Армијске групе Е током извлачења из Грчке нашле су се у тешком положају у Македонији, јужној Србији и Црној Гори. Немачка Команда Југоистока настојала је да извуче ове снаге, успостави фронт на Дрини, и делом снага интервенише против совјетског продора у Панонији. Како се криза због совјетског продора северно од Драве заоштравала, а делови Армијске групе Е каснили, Команда Југоистока била је присиљена на безобзирно скидање јединица са дела фронта на ушћу Дрине (остаци 1. брдске и 13. СС и делови 117. ловачке дивизије) и њиховом пребацивању на север.

Да би ово спречила, команда Црвене армије тражила је енергично наступање снага НОВЈ које би везало немачке снаге и изоловало совјетску операцију у Барањи од притиска Армијске групе Е. Влада југославије и Врховни штаб били су такође веома заинтересовани за коришћење тренутне немачке слабости и ослобађање Срема и Славоније. У вези с тим, врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Тито и командант 3. украјинског фронта маршал Толбухин, на састанку у Београду од 17. до 20. новембра 1944, договорили су учешће у децембарској офанзиви јединица НОВЈ и Црвене армије. Према плану, снаге Првог пролетерског корпуса су за ову операцију ојачане 68. стрељачким корпусом Црвене армије, Дунавском ратном флотилом и знатним ваздухопловним и артиљеријским саставима^[1].

Ова операција имала је још један значајан циљ. Наиме, Немци су држали у својим рукама обалу Дунава у околини Вуковара до ушћа Драве. То је онемогућивало Црвеној армији пловидбу Дунавом и снабдевање снага у јужној Мађарској на најефикаснији начин, воденим путем. Стога је ова операција имала за циљ заузимање Дунава и одбацивање немачких снага са обале Дунава^[1].

На захтев команданта 3. украјинског фронта 3. децембра 1944. покренут је општи напад за пробој Сремског фронта. У нападу је учествовало 4 дивизије Првог пролетерског корпуса НОВЈ на левом крилу и две дивизије 68. корпуса Црвене армије на десном крилу.

За дванаест дана веома оштрих борби совјетске и југословенске снаге успеле су да заузму две утврђене линије немачке одбране - Црвену и Нибелуншку линију, напредујући од 20 до 40 км на запад. Тиме су избиле пред последњу утврђену линију одбране, Зелену линију. Снажни поновљени напади на ову немачку утврђену линију нису довели до успеха, па је, услед замора јединица и високих губитака, 15. децембра офанзива заустављена.

Ослобођена су бројна места, између осталих Ердевик, Мартинци, Кузмин, Шид, Товарник, Опатовац, Илок, Ловас, Илинци, Нијемци, Комлетинци, Шидски Бановци, Вишњићево, Моровић, Липовац и Дреновци. Први пролетерски корпус је у борбама имао 1.555 погинулих (2 команданта бригада), 113 несталих и 3.968 рањених бораца^[2].

У другој половини децембра 68. корпус Црвене армије сменила је бугарска Прва армија. У току свог краткотрајног боравка на Сремском фронту она није имала успеха у нападу, па је последњих дана децембра и она пребачена на фронт северно од Драве, а држање Сремског фронта је целом ширином преузела Прва армија ЈА.

• Љубивоје Пајовић, Душан Узелац, Милован Џелебџић: СРЕМСКИ ФРОНТ 1944-1945, БИГЗ, Београд 1979.
• Милорад Гончин: У РОВОВИМА СРЕМА, НИРО Експорт-прес, Београд
• Војни историјски институт: ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕНЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1944-45, Војноисторијски институт, Београд 1957.
• Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2, Војноисторијски институт, Београд 1963.
• Зборник докуменатака и података НОР-а, том I (борбе у Србији), књига 10 - борбе у Војводини (новембар-децембар 1944.) - Војноисторијски институт, Београд
• Милутин Морача: ПЕТА КРАЈИШКА ДИВИЗИЈА, Војноиздавачки завод, Београд 1985.
• Ðорде Орловић: ШЕСТА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА "Никола Тесла", Војноиздавачки и новински центар, Београд 1990.
• Душан D. Самарџија: ЈЕДАНАЕСТА КРАЈИШКА НОУ ДИВИЗИЈА, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1987.
• Зборник докумената и података НОР-а. (Војноисторијски институ Београд 1947-1987)
  • том I - борбе у Србији:
    • КНЈИГА 10 - БОРБЕ У ВОЈВОДИНИ (новембар-децембар 1944.)
  • том XII - документи јединица и установа немачког Рајха:
    • КНЈИГА 4 - 1944. I 1945. ГОДИНА

Овај чланак је део чланака везаних за Војводину у НОБ, од 1941. до 1945.

• Сремски фронт
• Нибелуншка линија
• Преоружање јединица НОВЈ совјетским наоружањем