1841
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1841.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 18. вијек – 19. вијек – 20. вијек |
Деценија: | 1810-е 1820-е 1830-е – 1840-е – 1850-е 1860-е 1870-е |
Године: | 1838 1839 1840 – 1841 – 1842 1843 1844 |
Грегоријански | 1841. (MDCCCXLI) |
Аб урбе цондита | 2594. |
Исламски | 1256–1257. |
Ирански | 1219–1220. |
Хебрејски | 5601–5602. |
Бизантски | 7349–7350. |
Коптски | 1557–1558. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1896–1897. |
• Схака Самват | 1763–1764. |
• Кали Yуга | 4942–4943. |
Кинески | |
• Континуално | 4477–4478. |
• 60 година | Yин Метал Во(л) (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11841. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1841. (MDCCCXLI) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 13. 1. - У швајцарском кантону Ааргау затворени самостани, што доводи до спора са конзервативним католичким кантонима (Ааргауер Клостерстреит).
- 26. 1. - Први опијумски рат: Хонг Конг проглашен британском колонијом дан након заузећа.
- 27. 1. - Јамес Цларк Росс открио вулкан Моунт Еребус на Антарктику; ових дана открива и Моунт Террор, Россово море и ледену плочу те Викторијину земљу.
- 3. 2. - Основано Хрватско-славонско господарско друштво.
- 4. 2. - Први помен Дана мрмота у Америци - забележено у једном дневнику као немачко веровање.
- 10. 2. - Проглашен Акт о унији којим су Горња и Доња Канада удружене у Провинцију Канаду (до 1867).
- фебруар - Ел Салвадор прогласио независну републику чиме је довршен распад Савезне Републике Централне Америке.
- фебруар - Избија кратак Критски устанак против повратка из египатске под османску власт.
- фебруар - Источна криза: египатске снаге напуштају Сирију, враћа се османска власт.
- 26. 2. - Баттле оф тхе Богуе - Британци заузимају утврђења на ушћу Бисерне ријеке у Кини.
- 4. 3. - Wиллиам Хенрy Харрисон започиње најкраћи мандат председника САД.
- 9. 3. - Врховни суд САД пресудио да су Африканци који су преузели контролу над бродом Ла Амистад 1839. били нелегално поробљени.
- 12. 3. - Највећи путнички брод СС Пресидент потонуо на Атлантику са 136 особа.
- март - Ађутант руског цара барон Ливен стиже у Србију - допуштен повратак уставобранитељским емигрантима, осим Перишићу, Стојану Симићу и Милутину Гарашанину[1].
- март - Одређено да османским провинцијама управљају команданти тамошње армије (мушири[2]), уместо мухасила послатих из Стамбола[3].
- 31. 3. - Праизведба Сцхуманнове Прве симфоније (Пролећне) у Леипзигу.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 4. 4. - Амерички председник Харрисон умро од пнеумоније, наслеђује га потпредседник Јохн Тyлер (до 1845).
- 10. 4. - Хораце Греелеy основао Неw-Yорк Трибуне, неколико деценија најутицајније новине у САД.
- април - Први англо-афгански рат: незадовољна афганска племена се окупљају око Акбар Кхана, Дост Мохаммад Кхановог сина.
- 18. 4. (6. 4. по ј.к.) - Избија Милојева и Срндакова буна, позната и као Нишка или Лесковачка буна, у Власотинцу као Бојаџијска буна - отпор сељака турском зулуму бива убрзо сломљен. Устанак обухвата и суседне делове видинског санџака, привучена пажња и велих сила[4]. Сарадња Михаилове владе са побуњеницима ће окренути Турску против њега[5].
- 25. 4. - Француска купила острво Маоре (измењено у Маyотте).
- 7. 5. (25. 4. по ј.к.) - Указом кнеза Михаила, седиште српске владе се враћа у Београд из Крагујевца. Он свечано стиже у град 1/13. маја.
- мај - Кинеско-сички рат почиње када сички генерал Зораwар Сингх Кахлуриа поведе војску на Тибет.
- 22. 5. - Побуна у грузијској и руској провинцији Гурији, угушена до септембра.
- 30. 5. - Британци заузимају Кантон. Приликом овога је дошло до Инцидента у Санyуанлију када су кинески сељаци напали британске војнике, што је у кинеској историји добило митске размере.
- 6. 6. - У Уједињеном Краљевству одржан попис становништва који се сматра првим модерним - одржан под централном контролом, бележе се подаци свих чланова домаћинства.
- 28. 6. - Праизведба балета Гиселле у Парису, насловну улогу игра Царлотта Гриси.
- јун-јул? - Откривена завера Гаје Вукомановића, брата кнегиње Љубице, за повратак кнеза Милоша на власт[1].
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Нови Зеланд постаје посебна британска колонија (раније део Новог Јужног Велса).
- 5. 7. - Оснивач путне агенције Тхомас Цоок организовао у Енглеској свој први излет железницом.
- 13. 7. - Лондонска конвенција о Мореузима: забрањен пролаз страним ратним бродовима кроз Босфор и Дарданеле, осим султановим савезницима у ратно време.
- јул - Шкотски мисионар Давид Ливингстоне стиже у Куруман у Јужној Африци, прво намештење на овом континенту.
- 17. 7. - Основан сатирични магазин Пунцх.
- 18. 7. - Млади бразилски цар Педро II крунисан у Рио де Јанеиру.
- 31. 7. - Умро карловачки митрополит Стефан Станковић, следеће године га наслеђује Јосиф Рајачић.
- јул, крајем - Неколико стотина Срба и Бугара покушало да код Браиле уђе у Бугарску и тамо дигне устанак[1].
- 2. 8. - Први Закон о пензијама у Кнежевини Србији.
- 11. 8. - Борац против робовласништва Фредерицк Доугласс први пут јавно наступа.
- 16. 8. - Председник Тyлер ставио вето на закон којим би била обновљена Друга банка Сједињених Држава - гневни чланови његове Wхиговске странке демонстрирају испред Беле куће.
- 26. 8. - Британци заузели Амој (Xиамен).
- 26/27. 8. - Масакр на реци Руфус: убијено 35 Абориџина у Аустралији.
- 11. 9. - Амерички сликар Јохн Гоффе Ранд патентирао тубу за паковање боје.
- 24. 9. - Јамес Брооке добио титулу раџе Сараwака - он је први од Белих раџа који владају до 1946.
- 25. 9. - Царски декрет против прозелитизма у Аустрији - нови далматински намесник Иван Аугуст Турсзкy га објављује 3. новембра, што је крај насилног унијаћења у покрајини (има их свега 622)[6].
- 27. 9. - Лицеј пресељен после три године из Крагујевца у Београд; добија правно одељење (данашњи Дан Правног факултета у Београду, који гаји традицију Правног одељења Лицеја).
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Перуанско-боливијски рат почиње уласком перуанских трупа у Боливију.
- 5. 10. - Први пут јавно отпевана Лиед дер Деутсцхен, будућа немачка химна, чије је стихове летос написао Аугуст Хеинрицх Хоффманн вон Фаллерслебен.
- 9. 10. - У Еквадору пуштен у саобраћај пароброд Гуаyас, први у Јужној Америци (приказан је на грбу Еквадора).
- 13. 10. - Британци заузели Нингбо.
- октобар - Тзв. Доррова побуна у држави Рходе Исланд тражи шире право гласа.
- октобар, или касније - Порта збацила слабог емира Друза Башира III Шихаба; у Либану је у току сукоб између Друза и Маронита[7].
- јесен - Анастас Јовановић прави "неуспелу" дагеротипију кнеза Михаила[8][9]; раније је у Бечу купио трећу произведену Воигтлäндерову камеру[10] (појавила се у јануару).
- 2. 11. - Први англо-афгански рат: избија устанак у Афганистану: британски официр Алеxандер Бурнес масакриран са пратњом у Кабулу.
- 5. 11. (24. 10. по ј.к.) - Прочитане пресуде Гаји Вукомановићу и још 31-ом лицу за пролетошње колубарске немире.[11]
- 12. 11. - Почиње петомесечна афганска Опсада Џелалабада.
- 13. 11. - Јамес Браид присуствује демонстрацији "животињског магнетизма" (месмеризма) Цхарлеса Лафонтаинеа, након чега проучава феномен који ће назвати хипнотизам.
- новембар - Основан Даллас у Републици Тексас.
- 18. 11. - Битка код Ингавија: перуанска војска поражена у Боливији, погинуо перуански председник Агустíн Гамарра.
- 19. 11. (7. 11. по ј.к.) - Основано Друштво српске словесности са библиотеком (прекинуло рад '42, наставило 1844, основа САНУ).
- 20. 11. - Сједиште епархије далматинске и богословије премјештено из Шибеника у Задар.
- 16. 12. (4. 12. по ј.к.) - Одиграна "Смрт Стефана Дечанског", прва представа Театра на Ђумруку, првог позоришта у Београду (ради свега осам месеци).
- 9. 12. - У Србији указом подигнут порез са пет на шест талира, уведена новчана казна за бесправну сечу шуме, најмања сума зајма из државне касе подигнута са 50 на 300 дуката - овакве одлуке доприносе каснијем Михаиловом обарању[5].
- 20. 12. - У Лондону потписан Уговор пет сила против трговине робљем.
- 23. 12. - Британски дипломата у Афганистану Wиллиам Хаy Мацнагхтен убијен на састанку са Акбар Кханом.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Дио хрватског племства основао Хорватско-вугерску странку, који су погрдно називани Мађарони. Исте године настаје и Илирска народна странка.
- "Српске народне пјесме", књига прва, Вука Караџића.
- "Женидба и удадба" Стерије Поповића.
- Кнез Михаило приређује први јавни бал у Београду, први пут у граду се пије шампањац и горе "миликерц-свеће".[12]
- У Србији Уредба о цензури (штампе).
- Пулхерија Клеверић је прва школована бабица у Београду и Србији[13].
- 1841/42 - Натпоручник Марко Богуновић саставио прво дворанско коло.
- Завршено разграничење између Црне Горе и аустријске Боке[14].
- Игњатије I босански митрополит уместо Амвросија.
- Камбоџанци дижу устанак против вијетнамске окупације и зову Сијам у помоћ - долази до Сијамско-вијетнамског рата (1841-45).
- Швајцарац Јоханн Аугуст Суттер купио руску колонију Форт Росс у Калифорнији.
- П. Т. Барнум купио "Амерички музеј" који ће постати велика атракција (до 1865).
- Наука и техника
- Први Јоулеов закон, о резистивном загревању.
- Роберт Бунсен направио електрокемијски елемент (побољшан Гровеов елемент).
- Инцидентс оф Травел ин Централ Америца, Цхиапас анд Yуцатáн - текст Јохн Ллоyд Степхенс, илустрације Фредерицк Цатхерwоод - поново "откривена" Мајанска цивилизација.
У току/тијеку
[уреди | уреди извор]- Први опијумски рат (1839-42)
- Први англо-афгански рат (1839-42)
Рођења
[уреди | уреди извор]- 13. 1. - Јован Авакумовић, српски политичар († 1928)
- 16. 1. - Василиј Осипович Кључевски, руски хисторичар и писац
- 25. 1. - Јохн Фисхер, британски адмирал († 1920)
- 28. 1. - Хенрy Мортон Станлеy, истраживач и новинар († 1904)
- 31. 1. - Лаза Костић, српски књижевник († 1909)
- 2. 2. - Франçоис-Алпхонсе Форел, оснивач лимнологи��е († 1912)
- 25. 2. - Пиерре-Аугусте Реноир, сликар († 1919)
- 15. 3. - Митрофан Бан, црногорски митрополит († 1920)
- 19. 4. - Боно Доброслав Недић, писац († 1903)
- 6. 5. - Иван Дежман, књижевник, лексикограф († 1873)
- 7. 5. - Густаве Ле Бон, социолог итд. († 1931)
- 10. 5. - Јамес Гордон Беннетт, Јр., новински издавач († 1918)
- 3. 7. - Мита Поповић, књижевник († 1888)
- 7. 7. - Милорад Поповић Шапчанин, песник († 1895)
- 8. 9. - Антонíн Двоřáк, чешки композитор († 1904)
- 28. 9. - Георгес Цлеменцеау, француски државник († 1929)
- 7. 10. - Никола I Петровић, кнез и краљ Црне Горе († 1921)
- 8. 10. - Љубомир Каљевић, српски политичар († 1907)
- 15. 10. - Сава Мамонтов, руски индустријалац и мецена († 1918)
- 9. 11. - Едwард VII од Уједињеног Краљевства († 1910)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 14. 2. - Антун Соркочевић, дипломат, књижевник, складатељ (* 1775)
- 16. 3. - Фéлиx Саварт, физичар (* 1791)
- 4. 4. - Wиллиам Х. Харрисон, предсједник САД (* 1773)
- 1. 6. - Ницолас Апперт, проналазач конзервирања (* 1749)
- 27. 7. - Михаил Јурјевич Љермонтов, руски књижевник (* 1814)
- 31. 7. - Стефан Станковић, карловачки митрополит (* 1788)
- 9. 11. - Милован Видаковић, српски писац (* 1780)
- 14. 11. - Тхомас Бруце, 7тх Еарл оф Елгин, дипломат познат по Елгиновом мрамору (* 1766)
- ? - Wензеслаус Лилиенберг Wатер, далматински намјесник
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Историја с. н. V-1, 258
- ↑ Схаw1976, п. 85
- ↑ Схаw1976, п. 86
- ↑ Историја с. н. V-1, 242-6
- ↑ 5,0 5,1 Историја с. н. V-1, 257
- ↑ Историја с. н. V-2, 288
- ↑ Схаw1976, п. 134
- ↑ Тодић, Миланка (2001). Фотографија и слика. растко.рс
- ↑ Прва изложба фотоаматера у Београду 1901. године. растко.рс
- ↑ Рошуљ, Жарко (1999). Светлописом Анастасија Јовановића. растко.рс
- ↑ "Српске новине", 25. окт. 1841
- ↑ "Политика", 3. јун 1922, стр. 10
- ↑ Максимовић, Јован и Марко. Београдска школа за бабице – претеча академског образовања из акушерства и гинекологије у Србији (ПДФ). растко.рс
- ↑ Црногорчевић, Младен С. (1901). Цркве и манастири у опћини будванској, растко.рс
- Литература
- Станфорд Ј. Схаw. Хисторy оф тхе Оттоман Емпире анд Модерн Туркеy: Волуме 1, Емпире оф тхе Газис: Тхе Рисе анд Децлине оф тхе Оттоман Емпире 1280-1808. Цамбридге Университy Пресс; 29 Оцтобер 1976. ИСБН 978-0-521-29163-7.
- Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)
- Пета књига други том (V-2)