Мухамед ибн Мерван

Муḥаммад ибн Марwāн ибн ал-Ḥакам (? - 719/720) био је арапски омејадски принц и војсковођа. Био је син калифа Марвана I и непознате робиње; полубрат му је био Марванов насљедник, калиф Абд ал-Малик ибн Марван. Каријеру је почео за вријеме очевог калифата као командант арапских снага у сјеверној Мезопотамији. Године 691. је брату помогао да порази тамошњег побуњеног гувернера, а потом 692. код Себастополиса нанио тежак пораз Бизантинцима. Сљедећих је година нападао и пљачкао б��зантске територије у Малој Азији, а 695. и бизантска подручја Арменије. У период 699 -701. је заједно са нећаком Абдаллах ибн Абд ал-Маликом успјешно гушио хариџитске устанке у данашњем Ираку. 701. је коначно окупирао бизантску Арменију, а потом 704-705. крваво угушио и побуну тамошњег племства.

Сљедеће године је на пријестоље дошао његов нећак Ал-Валид I, па је Мухамед ибн Марван престао бити најважнијим генералом Калифата. Брзо га је засјенио нећак Масламах ибн Абд ал-Малик, преузевши команду над трупама Калифата. Успркос тога, Мухамед ибн Марван је био оцем Марвана II, посљедњег омејадског калифа.

Извори

уреди